Vazdan mimo vas narod

I džaba ti. Da samu sebe ne znam, i ja bih mislila da je namjerno. Ne prati mi dinamika ne samo mejnstrim tokove nego ni one alternativne. Ili sam totalno zaostala ili sam ispred. Pa ti reci kako je super biti ja. Nije, trenutno sam u debelom zaostatku. E sad što ja kontam kako je to opravdano, to je druga stvar. Dakle: juni. Do septembra, ako bih stavila sve leteće holanđane i one samoljepljive uklete kao kurdistanake ogrlice oko vrata, ali ne svog, jer je najlakše natakati sve meni, što ne bi, ja se ne bunim, možda bih imala i neke (teoretske) šanse da stignem. Nemam ja više kapacitet da ne spavam tri noći kako bih sve završila, i svoje i tuđe. Pitanje je imam li kapaciteta više i za svoje… Dakle: samo uzeti još ovo (joj, odnekud mi poznata riječ samo i onda idem na off. Off! Ne bi bilo loše lažirati ni jednu smrtovnicu, ili, kaže drugarica, otići na vikendicu na sedmicu i zaključati se, ali bi onda došla i njena djeca, i sto pedeset propuštenih poziva da samo nešto pitaju, a meni mačke da mjauknu kako znaju da je smrtovnica lažna i da se ne pravim mrtva kad dobro znaju da sam na vikendici, pobjegulja, izdajnik i lažov. Tako da – ništa. Možda nešto manje radikalno što ipak zahtijeva onu neprijatnu riječcu ne. Zasad bi bilo samoubilački iskočiti iz mačkinerije, ovaj, mašinerije glasno vičući neću, ne dam, nemam, ne mogu. Prvo završiti ovo

i ne preuzimati novo –

ooo, koja milozvučna rima za moje uši.

Prestala sam da zvučim ko Halid sa filozofijom i lakapo se pretvaram u Lauru. Jedino, eto, što ne mogu da se žalim na posao, posao je ok, jedino na poslodavca, iako sam sama sebi, trenutno, poslodavac. A poslodavac mi je grozan!

Mal mi ne zagori nesuđena pita, a suđena kljukuša, jer kasno spazih na jufcki (ne znam jel jufki il je jufci, a mrsko mi provjerit) E-920. Sad razumijem i Nikijeve muke.

Ljeto je, napokon, i konačno sam se ugrijala kako treba.

by

Upravljam slobodnim neupravnim govorom

Comments (2)

  1. Pretvaras se u Lauru ? Eeeee Laura je plaho celjade.

Komentariši