Posljednjih desetak godina imam tri želje i nijedna od njih nije vezana za ljude, stvari ni zdravlje. I onda se desi da neko dođe i ispuni mi želju koju nisam imala jer je ona refleksija triju prethodnih.
Hesseov Sidharta je imao tri gune / vrline: znao je da čeka, misli i posti. Ja mišljenje nisam savladala. Možda je mudrost u tome da to nije moja guna.
Ustvari, lažem. Željela bih da je tako. A moglo bi biti istina ako bi se želja podijelila na hroničnu i akutnu.
