Ona, koja je bila u pravu u raspravi, ali ju je, ipak, ostavila. Radi Allaha, dželle šanuhu.
Ona, koja je imala argumente, ali joj je to bilo manje važno od tuđeg haka / prava.
Ona, koja nije kalkulisala “za” i “protiv” već je poslušala srce u sekundi: takvo je srce.
Ona, koja mi zna sve u brk istresti da danima ne mogu da se oporavim, a onda shvatim da me otrijeznila od lažnih poboljšanja.
Ona, koja nema problem da kaže šta misli i misli to što govori, a da pritom nije ni “brutalno iskrena”: jednom je rekla da nije empatična, ali jeste: empatija je u tome da se procijeni trenutak šta, kako i kome reći; i da se ne oholi da nešto prešuti ne zato što je tako lakše već upravo suprotno: jer je teže.
Ona, koja se zove kao miomirisno cvijeće i koja, uistinu, tako i miriše ♡
